Slavonac Marjan Bonus iz korijena je promijenio svoj život – ostavio je posao u IT sektoru i odlučio se okušati u sasvim drugačijem izazovu: izradi tradicionalnog lovačkog kajaka kakvog koriste Inuiti na hladnom Grenlandu. I to zbog Drave, rijeke koju je oduvijek želio savladati uzvodno, piše Net.hr.
“Bio je neki cilj savladati Dravu uzvodno, pošto nisam baš neki od kondicije, moralo je biti nešto malo uže i brže”, priča za RTL Marjan.
Skepsa okoline i zahtjevan proces
Ideja mu isprva nije donijela previše podrške – prijatelji su bili skeptični.
“Ja sam gledao, mislio da ili je popio tabletu neku krivu ili da je čovjek spalio”, prisjeća se njegov prijatelj Božidar Vrselja.
No, Marjan se nije dao pokolebati. Posvetio se detaljnom istraživanju i mukotrpnom ručnom radu. “Svako od rebara zapravo trebate na visokoj temperaturi pariti da bi ga mogli saviti, morate dobiti željeni oblik svakog rebra – nijedno nije isto“, pojašnjava.
Od kože do moderne tkanine
Dok su Inuiti kajake oblagali životinjskom kožom, Marjan se odlučio za suvremeniji pristup.
“I oni su počeli koristiti modernija, sintetička platna, znači poliester ili poliamid, ja koristim poliamid ili najlonsku tkaninu koja se znači impregnira s lakom“, objašnjava.
Izrada ga je toliko obuzela da je napustio svoj dotadašnji posao.
“Mi sjednemo, on priča o IT sektoru i sad unazad godinu i pol dana već je dojadio, kad god sjednemo priča o kajaku, drvetu, materijalu“, kaže kroz smijeh prijatelj.
Prva vesla i planovi za budućnost
Prototip kajaka izrađivao je godinu dana, a onda ga testirao na Dravi.
“Ispostavilo se da funkcionira, bez obzira na to što je ovo morski kajak zapravo, ali lijepo vozi na Dravi“, kaže Marjan, zadovoljan rezultatima.
Do sada je izradio tri kajaka, a razmišlja i o širim modelima.
“Probao sam ja sjesti u to njegovo čudo s obzirom na to da ja vozim motor, ali kao što vidite ja sam u pretovaru nekih 15 kilograma tako da taj kajak nije za mene“, našalio se prijatelj.
Marjanov cilj? Prenijeti taj osjećaj slobode i zadovoljstva i drugima.
“Smile od uha do uha ono, kada sam vidio da mogu uzvodno, ono – to je to,“ zaključuje.
Svoje radove uskoro planira predstaviti i na vlastitoj web stranici, a tko zna – možda se kajaci iz Slavonije jednom nađu i na Arktiku.
