Jedan talijanski pizzaiolo jučer izazvao pravu dramu jer je na pizzu stavio ananas. Čak i u Hrvatskoj, zemlji gdje ljudi misle da na pizzu treba staviti i slaninu i kulen, šunku, vrhnje i feferone, još malo špeka, možda i koje jaje: čak je i ovdje ananas problem
Dobro tijesto, rajčica, mozzarela, bosiljak, i većina Talijana bi
rekla – basta. Ne stavljaj više ništa. Ali jedan talijanski
pizzaiolo se odmetnuo, piše Danas.hr.
“Pizza s ananasom. Ljudi, oslobodite se”, kaže pizza majstor
Gino Sorbillo.
Oslobodio se slavni talijanski pizzaiolo Gino Sorbillo, no
Talijani se ne daju i upravo su doznali koliko ih jedno voće može
podijeliti. O ananasu na pizzi raspravlja se godinama, talijanski
ambasador u Londonu jednom prilikom je na televiziji rekao da
ljudi ne bi trebali to stavljati na pizzu,
Gordon Ramsay bi vam rekao ovo: “Ananas ne
pripada na pizzi. Koliko puta vam to moram reći?”
A 2017. godine, iskren je bio islandski predsjednik koji bi na
Islandu zabranio hawaii pizzu s ananasom. Kasnije je rekao da se
samo šalio. Ali, mi se ne šalimo.
“Nisam zagovornik i ne bi ga stavio”, kaže pizza majstor
Mario Markušić, slaže se s njime i kolega
Antun Čelebija “Ne bih probao pizzu s ananasom.
Ne privlači me i mislim da nije dobar spoj”.
Pizza majstor Robert Jakić kaže da ananasu nije
mjesto na pizzi, ali i da to nikada nitko nije tražio. Malo je
pizzerija u Zagrebu koje ananas ipak nude. Danas nam nisu otkrili
tajnu recepta s egzotičnim voćem, ali priznaju da je na meniju
drže jer je Amerikanci je obožavaju.
“U Americi svi to koriste bez problema, ali u Italiji je veliki
tabu, nešto kao capuccino za vrijeme ručka. Ovaj Napoletanac
pizzaiolo je bio jako hrabar”, kaže Alessandro
Albertini, Talijan u Hrvatskoj.
Jako hrabar je i Alessandro kada nam je priznao ovo.
“Ja sam za, paradoksalno je to. Moji sugrađani vjerojatno neće
biti, ali ja sam za zato što volim te inovacije. Sve što je malo
ludo je meni lijepo. Iako u Viareggiu nikad ne jedemo pizzu s
ananasom.”
Ali vratimo se mi osnovama, bez ananasa – napoletani i romani.
Jakić nam kaže da je za pečenje pizze najvažnija visoka
temperatura i da pizza nije zatrpana, da se sve ravnomjerno
ispeče. Kaže, može to biti i slavonska, ali “umjereno špeka i
umjereno šunke”.
Može to biti pizza s pršutom, bijela s pancetom ili s mortadelom
i pistacijom kakva je danas popularna. Ali, važan je balans, kažu
nam oni koji ih naprave i po 400 dnevno i, naravno, tijesto.
“Nama tijesto fermentira 48 sati i kao takvo, kada ga jedete,
lagano je, ne pada teško na želudac i možete mirno spavati”, kaže
Markušić.
Jakić za ananas na pizzi dodaje bi se u Italiji bojao naručiti
pizzu s ananasom, da ga ne istjeraju. U nekoj drugoj možda i bi,
ali u onoj u povijesnom centru Napulja, na Via dei Tribunali – će
vas dočekati s ananasom u ruci.